Olympic sport
Individual sport
Uči poštovanju snage
Unapređuje koncentraciju
Uči disciplini i poštovanju
Unapređuje samopouzdanje
Pomaže kontroli agresije
Uspeh zavisi od uloženog napora. Ukoliko žele da pobede, ne mogu se oslanjati na drugog. Ako izgube meč, sportisti ne mogu kriviti nikog drugog za lični neuspeh. Ovo ih uči odgovornosti za sopstvene aktivnosti i odluke.
Deca se uče poštovanju sopstvene snage i tehnika, čime se takođe uče oklevanju od maltretiranja drugih.
Borilačke veštine neće naučiti decu veština za smaoodbranu da bi ih direktno primenili na nasilnicima, već bavljenje borilačkim veštinama može sprečiti dete od toga da postane nasilnik.
Kratak opis
Džudo (wikt:柔道 jūdō, što znači „nežni put”) originalno je 1882. stvorio Jigoro Kano (嘉納治五郎) kao fizičku, mentalnu i moralnu pedagogiju u Japanu. Generalno se kategorizuje kao moderna borilačka veština, koja se kasnije razvila u borilački i olimpijski sport. Njegova najistaknutija karakteristika je njegov takmičarski element, pri čemu je cilj baciti ili rvati se sa protivnikom do tla, imobilišući ili na drugi način onemogućiti pomeranje protivnika hvatanjem, ili primorati protivnika da se preda u poluzi ili gušenjem. Udarci i bacanje rukama i stopalima kao i odbrambene tehnike deo su džudoa, ali samo kao deo unapred utvrđenih formi (kata, 形) i nisu dozvoljene na džudo takmičenjima ili u vežbanju (randori, 乱取り). Praktičar džudoa naziva se džudoka.
